Новосадско позориште – Ujvídéki színház

Новосадско позориште/Ujvideki sinhaz настало је 1974. године с идејом да помогне у очувању културног идентитета Мађара у Војводини. Адреса у Јована Суботића 3-5 врло брзо постала је, међутим, место на којем су расле неке много озбиљније и комплексније позоришне приче… Временом је ово позориште успело да постане, не само место окупљања мађарске елите, него је и превазишло мађарски оквир те данас слови за једно од најрелевантнијих позоришних адреса у Србији и региону.

Током нимало веселих деведесетих година ансамбл се наметнуо својом необичном позоришном поетиком која је наговештавала неке сасвим нове и другачије позоришне обрисе. Представе “Шест лица траже писца”, “Слушкиње”, “Пац”, а пре свих “Припитомљавања” најавиле су оно што је актуелност војвођанског позоришта – чињеницу да је својим осебујношћу и кративношћу одувало чак славне престоничке театре.

Разнолик репертоар – између експеримента и инсценација класичних дела мађарске и светске литературе – био је повод да у Новосадско позориште долазе најбољи редитељи. Они, пак, без изузетка, хвале компактност ансамбла.. Сви редитељи истичу вредноћу, марљивост и посвећеност глумаца и чини се да је управо та – сви за једног, један за све – мускетарска доктрина одвела Новосадско позориште на све домаће и низ регионалних фестивала: од Стеријиног позорја и Битефа, преко фестивала у Ужицу, Кишварди, Сегедину, Смедереву, Печују, Темишвару… до оних у Умагу и Сарајеву. Са готово сваког од њих ансамбл се вратио са неком од награда…

Новосадско позориште најдуже је играло “Игру у дворцу” у режији Муција Драшкића – целих 10 година. Најнаграђиваније су биле представе “Play Strindberg” у режији Радослава Златана Дорића и у новије време „Поморанџина кора“ у режији Кокана Младеновића која је освојила чак шест Стеријиних награда. У најуспешније Ујвидекове представе могу се убројити и – својевремено – сјајно контекстуализована “Коса”, фуриозни “Роки хорор шоу”, враголасто поетични “Сан летње ноћи”, забавни “Чаробњак из Оза”, дуговечни “Португал”, изванредна “Човекова трагедија”, луцидни “Marat the Sade”, потресно духовити “А ко ће вратити бицикл”, спектакуларна “Опера ултима” или још увек актуелна „Неопланта“, апсолутни шампион 59. Стеријиног позорја а била је и најзапаженија представа 48. Битефа на којем је освојила две награде. Након тога, њен вртоглави пут успеха води на Борстникове сусрете у Марибор, Гавелине вецери у Загреб, Бијенале црногорског театра у Подгорицу…Тренутно је најгледанија и најтразенија представа, не само у насем театру, вец и у Новом Саду…

Овај новосадски театар оригиналан је по још два необична позоришна догађаја. Једном годишње то је Драмско такмичење мађарских војвођанских писаца током којег у року једног дана три писца напишу три текста за три редитеља и три глумачке екипе које, опет, у року наредног дана спреме три представе које исте вечери изведу пред публиком. Други, пак, уникатни догађај је „сахрана представе“. То је, наиме, начин да се глумци опросте од представа које одлазе у пензију. Представа тада добија потпуно друге, необичне обрисе, у њу се учитавају нове, надасве духовите приче које омогућавају глумцима да покажу своје знање, занат, таленат, хумор – заправо комплетну глумачку личност.
Новосадско позориште и данас игра представе на мађарском језику, увек са симултаним преводом на српски и тако на најконкретнији начин показује да је могуће да људи међусобно говоре и разумеју се. Довољно је само хтети.
А лако је хтети кад под кровом своје куће имаш глумце какви су: Арон Балаж, Силвија Крижан, Емина Елор, Терезиа Фигура, Даниел Хуста, Иштван Кереши, Ливиа Банка, Габор Понго, Габриела Црнковић, Едит Фараго, Агота Ференц, Атила Немет, Даниел Гомбош, Јудит Ференц, Јудит Ласло, Атила Гириц, Золтан Ширмер, Мелинда Јашков, Атила Мађар и Арпад Месарош. То су имена данашњих чланова ансамбла којии су, настављајући добру традицију овог театра, извели ово позориште у свет најбољих. Директор Новосадског позоришта данас је глумац Валентин Венцел.

Новосадско позориште је установа од посебног значаја Националног савета мађарске националне мањине.